Ove web stranice, su namenjene, pasioniranim ljubiteljima i profesionalnim delatnicima svih pruga na prostoru, Jugoslavije.

Click here to edit subtitle

Na slepom koloseku.

Svedočanstva i dokumenti o onome što nije trebalo i ne treba da se radi.

Javna preduzeća na srpski način: Što veći lopovluk to manji problem

U serijama hapšenja tajkuna javna preduzeća i državni organi ostali su sigurna meka za zloupotrebe koje niko ne kažnjava - od bespotrebnih kupovina automobila preko milionskih nabavki mimo zakona do nenamenskog trošenja para.




Tek svaka dvadeseta prijava koju je državni revizor podneo protiv korisnika državnih para doživela je svoj sudski epilog. Naime, kako “Blic” saznaje u Državnoj revizorskoj instituciji, od 288 krivičnih prijava koje je ova institucija podnela u prethodne tri godine izrečeno je svega 14 pravosnažnih odluka.


- Procesi su spori, traju i po nekoliko godina. Gotovo 90 odsto zloupotreba koje utvrdimo u kontroli poslovanja javnih preduzeća i državnih organa odnose se na protivzakonito sprovođenje javnih nabavki - kaže za “Blic” Radoslav Sretenović, državni revizor.


To bi značilo da je veliko pitanje da li će i kada biti utvrđena odgovornost za to što su samo apoteke u 2011. zloupotrebile 33 milijarde dinara za nabavku lekova mimo tendera, a što su svi korisnici budžeta napravili prekršaje u nabavkama u iznosu od 47 milijardi dinara.


Šokantne podatke o zloupotrebama za koje u ovom trenutku takođe niko ne postavlja pitanje odgovornosti izneo je novi direktor Železnica Dragoljub Simonović, koji je rekao da je ovo javno preduzeće prethodne tri godine Evropskoj banci za obnovu i razvoj platilo penale i provizije od oko dva miliona evra zbog toga što nisu realizovana dva kredita. On je dodao da su „Železnice“ u mandatu bivšeg direktora Milovana Markovića “nenamenski potrošile sumu od koje će mnoge zaboleti glava”.

 

Zloupotrebe koje niko ne kažnjava
700.000 evra “Železnice Srbije” potrošile samo na gorivo i održavanje automobila
2 miliona evra „Železnice Srbije“ platile kazne EBRD-u jer nisu realizovana dva kredita
120 miliona evra vrednost lekova koje je „Galenika“ isporučila „Velefarmu“ 
i „Bg farmu“, a koji nikada nisu plaćeni
1,1 milion evra Dala uprava „Galenike“ za kupovinu 11 umetničkih skulptura
33 milijarde dinara nepravilnosti koje su utvrđene kod apoteka 
jer nisu sprovodile postupak javnih nabavki
1,2 milijarde dinara zloupotrebe u Kostolcu u 2011. za sprovođenje javnih nabavki
1,18 milijardi dinara iznos za koji je 21 lokalna samouprava prekoračila budžet za zarade u 2011.
116,2 miliona dinara iznos za koji je RFZO prekoračio fond za zarade u 2011.

 

Niko ne pokreće ni pitanje zbog čega je bivši direktor „Galenike“ Nenad Ognjenović potrošio 1,1 milion evra za kupovinu 11 umetničkih skulptura u trenutku kada je ovaj gubitaš upadao u sve veće finansijske probleme.


Zoran Stojiljković, politički analitičar, kaže da je borba protiv korupcije neka vrsta “naknadne intervencije bavljenje posledicama”.


- Mislim da je Vučić dobro uradio ovaj deo posla koji se odnosi na krupne tajkune, čak verujem da će na kraju doći na red i slučajevi iza kojih stoje interesi stranaka iz vladajuće koalicije. Ali treba promeniti pravila igre, profesionalizovati upravu javnih preduzeća, kontrolisati nabavke - kaže Stojiljković.

 

„Kolubara“ - srpski Monte Karlo


Možda najbolji primer neodgovornosg trošenja para jeste nastavak afere „Kolubara“, koju je ponovo pre neki dan u prvi plan izbacila ministarka energije Zorana Mihajlović iznoseći nove detalje. Ona je rekla da je za vreme prethodne vlade dok je „Kolubaru“ vodio Nebojša Ćeran u tom preduzeću isplaćeno oko 1.500 plata nepostojećim ljudima. Mnogo veći primer neodgovornog trošenja para jeste slučaj eksproprijacije zemljišta u Vreocima gde je, prema njenim rečima, Radoslavu Savatijeviću Kenetu isplaćen avans od 1,2 miliona evra za objekat koji su veštaci procenili na 3,4 miliona evra.


Maja Nikolić: Od strine sam nasledila "genetsku podlogu" za posao u "Železnicama" VIDEO

Pevačica Maja Nikolić izjavila je u emisiji "Amidži šou" da joj osim estrade, genetski najviše leži posao u Železnici. Ona je govorila i o situaciji na Kosovu, pa je poručila da bi i sama bila spremna da ga brani, i to puškom.

Maja Nikolić: Genetika za Železnicu


Ljubav prema vozovima, kako kaže, nasledilla je od svoje strine Gordane koja je

bila "jedna od izvornih pevačica u Nišu, a radila je i u Železnicama Srbije". Pored strine navela je i svog rođaka Mirka Stojiljkovića.

 

- On je kultni čovek u Železnicama Srbije, mnogi ljudi od njega mogu da uče i svi ga zovu za savete. Prema tome, ja imam tu neku genetsku podlogu da mogu da se bavim time - izjavila je Maja Nikolić u emisiji "Amidži šou".

 

Osim što poseduje  "genetsku predispoziciju"  za posao u Železnicama Srbije, pevačica je otkrila da razmišlja i o politici. Izjavila je da želi da se izbori za srpski gen i srpsku teritoriju.

 

- Da sam muško, uzela bih pušku i otišla na Kosovo - rekla je pevačica u emisiji.

 

Ovo nije prvi put da Maja Nikolić otkriva da razmišlja o Kosovu. U emisiji "Ekskluziv" na Prvoj, koja je emitovana pre deset dana, pevačica je rekla da bi želela da otkupi Kosovo.

 

VIDEO> Pogledajte raniji snimak iz "Ekskluziva":

Da se ovo više nikad ne ponovi, u ovom prilogu videćete radnju na delu, kada neko kupi nešto, što ne bi smeo ni da pomisli, da sa time raspolaže kako želi, ukoliko je reč o eksponatu kulturnog i tehničkog nasleđa, ovde je reč o tzv privatizaciji, i delanju dobrih momaka iz miloševićevog režima.

Jedna od najstarijih parnih lokomotiva na Balkanu, koja je nekoliko godina bila postavljena kao muzejski primerak ispred Železničke stanice u Čačku, prodata je u staro gvožđe, a zatim je usledila njena seča.

Lokomotiva je u vlasništvu Fabrike hartije Božo Tomić i do sada je bila smeštena na industrijskom koloseku u fabričkom krugu.
Radnici tvrde da je lokomotiva otpisana, prodata kao staro gvožđe i da na njenoj seči autogenim aparatima rade zaposleni iz jedne kraljevačke firme.
Novinari nisu uspeli da dobiju izjavu od rukovodstva, a obezbeđenju je naređeno da ih ne pušta u krug.

Nije poznata godina proizvodnje ove lokomotive, ali se zna da je kao polovna dospela u Fabriku hartije radi transporta sirovina i robe po krugu. Iako je 30 godina van upotrebe, ovaj "ćira" verovatno ima drugu vrstu vrednosti.  
Pre nekoliko godina turisti iz Francuske i Engleske dolazile su samo da bi se fotografisali pored voza na drva i ugalj.

Radnici su se obratili predstavnicima Gradskog veća Samostalnog sindikata kako bi sprečili uništavanje stare mašine.
Jedan bivši radnik čačanske železnice tvrdi da se za ovu lokomotivu, tešku oko 10 tona, na stovarištu isečenog starog gvožđa može dobiti najviše 700 evra. Čačanska fabrika hartije 2007. godine prodata je bugarskoj firmi "Čestijm".

(FoNet)

Seku vagone... a vozovi prolaze.

Tri vagona nekadašnjeg ŽTO-a Sarajevo isekli su 27. jula 2012. godine u Lajkovcu na koloseku na kom su bili garirani mnogo godina...

Politika 03.09.2012

HRONIKA

„Dosije Želvoz” tek otvoren

Hapšenjem bivših direktora, sada savetnika u „Želvozu”, otvoren je „dosije” u tek privatizovanoj firmi, a izvori „Politike” tvrde da će na videlo izaći još malverzacija.

Smederevo – Ni dva meseca nakon burne privatizacije „Želvoza” koju su pratile brojne glasine o malverzacijama i nezakonitostima, potom štrajkovi i na kraju otkazi, strasti u ovoj fabrici se ne smiruju. Nove vlasnike, rumunski konzorcijum „Remar – Grampet” dočekala je afera u kojoj su uhapšeni bivši direktori firme, a sada savetnici novog rukovodstva, Dragomir Čohadžić i Slobodan Kirn. Nezvanično, ovim je „dosije Želvoz” tek otvoren, a izvori „Politike” u toj firmi kažu da nova lista malverzacija koje je počinilo bivše rukovodstvo tek treba da izađe na videlo.

Istražni sudija Okružnog suda u Smederevu odredio je pritvor do mesec dana Dragomiru Čohadžiću i Slobodanu Kirnu zbog opasnosti da na slobodi utiču na svedoke, kao i Veri Kovačević, vlasnici firme „Nikon” iz Beograda.

Okrivljenom Kirnu koji je u vreme dok je Čohadžić rukovodio „Želvozom” bio tehnički direktor, ovdašnje tužilaštvo na teret stavlja krivično delo primanja mita jer je od okrivljene Vere Kovačević primio 19.800 evra, kao i poklone u vrednosti od oko 72.000 dinara, kako bi njenoj firmi, na nameštenom tenderu, omogućio da kupi 1.500 tona otpadnog gvožđa i 50 starih vagona, iako je ta roba prethodno već prodata drugom preduzeću iz Beograda. Kirn je po ovlašćenju tadašnjeg direktora Čohadžića izdavao naloge za kasaciju ukupno 39 starih vagona iako je znao da nisu vlasništvo „Želvoza” već JP „Železnice Srbije”, a gvožđe dobijeno kasacijom isporučio preduzeću Vere Kovačević.

Tokom 2005. i 2006. godine, kao generalni direktor „Želvoza”, koristeći službeni položaj, okrivljeni Dragomir Čohadžić je osumnjičenoj Veri Kovačević pribavio korist od oko 4,5 miliona dinara, i pri tom naneo štetu drugom oštećenom preduzeću u visini od oko deset miliona dinara, tako što je bez saglasnosti Upravnog odbora „Želvoza” i „Železnica Srbije”, prodao otpadno gvožđe i naložio kasaciju 39 teretnih vagona. Čohadžić je potom, faktički za istu količinu od 1.500 tona otpadnog gvožđa i 50 starih vagona zaključio kupoprodajne ugovore sa dve firme, i da bi realizovao posao, znajući da nema dovoljno robe za oba preduzeća, na osnovu javnog poziva za dostavljanje ponuda, usmeno ovlastio okrivljenog Kirna da izvrši nezakoniti kasaciju 39 vagona „Železnica Srbije” te otpadno gvožđe isporučivao beogradskoj firmi „Nikon”, vlasništvo osumnjičene Vere Kovačević, umesto oštećenom preduzeću „Obnova” iz Beograda. Time je, pored tog preduzeća, oštetio i „Železnice Srbije”, odnosno budžet Republike Srbije, jer u vreme izvršenja ovog krivičnog dela „Želvoz” nije bio privatizovan već je bio u vlasništvu „Železnica Srbije”.

Čohadžić je svojevremeno povezivan i sa navodnim zloupotrebama u projektu remonta hiljadu vagona za „Železnice Srbije”, a njegovo ime se nalazi i na brojnim spornim fakturama za odmore radnika koje dostižu sumu veću od 50 miliona dinara.

Zanimljivo je da je aktuelni predsednik UO „Želvoza”, ujedno i prvi čovek ove firme Zoran Momčilović, pre tri meseca suspendovao sa posla svog savetnika Čohadžića upravo zbog „prodaje spornog otpadnog gvožđa”. Momčilović je od svog prethodnika zatražio izveštaj o tom poslu jer je oštećena firma „Obnova” iz Beograda, u međuvremenu tužila „Želvoz”, a Momčilović nije zatekao nikakve papire kao pokriće.

– To nije jedina dokumentacija koja ovde nedostaje i ima još „nepokrivenih” transakcija. Brojna prethodna rukovodstva nezakonito su odnosila dokumentaciju iz fabrike. Novi vlasnici nisu bili prisutni tokom ove afere, očekujem da dođu, ali ta dela nemaju veze sa privatizacijom, kaže za „Politiku” Zoran Momčilović.

O. Milošević
objavljeno: 03/04/2008.